NƖ-TONI 26

1A Agɩrɩpa tɩ yel ɩ a Pol: «Fʋ tɛr ɩ sɔr na ƴɛr faa fʋ tʋɔra.» Lɛ n'a a Pol tɩ dɔl nũu ɛ de a ƴɛrʋ yel: 2«Nãà Agɩrɩpa a, a dɩ̃a ɩ̃ na na ƴɛr faa ɩ̃ tʋɔra a fʋ niŋé, a ziri al za ƴãw a Zifʋ mɩnɛ na ŋmarɛ dɔwlɛ a ɩ̃ zu a, nʋ̃ɔ̀ kpɩɛr mɛ̃ na bɛ tɛr vuo ɩ. 3Bʋ̃ʋ n'ʋ vɛ̃, fʋ bãw nɩ a Zifʋ mɩnɛ ɩ-ɩrɩ za, nɩ a yele al za ƴãw bɛ na tɛr a taw-taa a. Lɛ so, ɩ̃ zɛlɛ fʋ, saw bɛr wõ mɛ̃ nɩ su-nʋ̃ɔ̀.» 4«A Zifʋ mɩnɛ za bãw nɩ a ɩ̃ pɔ̀lʋ daar nyɔ-vʋʋrʋ a ɩ̃ nɩ-bʋʋrɛ sɔgɔ, a Zeruzalɛm. 5Bɛ bãw mɛ̃ nɩ koro za, bɛlɛ wa bɔbr a, bɛ na tʋ̃ɔ na dɩ a dãsɩ̃ɛ, a Farizɩ̃ɛ mɩnɛ lãw na tuur a tɩ puoru yele ceretete a, ʋl pʋɔ n'a ɩ̃ tɩ pʋɔ. 6Ɛ mãa wa ar a ka bɛ maalɛ nɩ mɛ̃ ƴɛrʋ a dɩ̃a a, ɩ̃ na tɩɛrɛ kɛ a nʋɔr, a Naaŋmɩn na ƴãw kʋ̀ a tɩ sãakʋm mɩnɛ a, k'ʋʋ na tu na a, al zũú n'a. 7A Ɩsɩrayɛl yie dɔwlʋ pie nɩ ayi, na tu a Naaŋmɩn puoru yele mʋ̃tɔ̃w nɩ tɩ̃ɩsɔw za bɛ tɛr bɛrʋ daar a, mɩ̀ tɩɛrɛ na kɛ a nʋɔr ŋa na tu na. Nãà Agɩrɩpa a, a tɩɛrʋ ŋa ƴãw n'a a Zifʋ mɩnɛ tɛr ɩ mɛ̃ a ƴɛrʋ. 8Bʋ̃ʋ ƴãw n'a a nyɩɩm Zifʋ mɩnɛ, nyɩ tɩɛrɛ kɛ a bɛ tɛr sɔr kɛ nɩr saw de kɛ Naaŋmɩn mɩ́ ɩ na a kũuni bɛ lɛb ìr? 9Mãa a, ɩ̃ tɩ tɩɛrɛ na k'aa ɩ n fɛrʋ k'ɩ̃ɩ ɩ lɛn za ɩ̃ na na tʋ̃ɔ a, a Nazarɛtɩ Yeezu yúor ta yi ɛ. 10Lɛ tɔr za n'a ɩ̃ ɩ a Zeruzalɛm. Ɩ̃ nyɔw nɩ nɩ-son yaga yaga lɔb ƴãw gaso pʋɔ. A bawr-maal-nɩ-bɛrɛ tɩ kʋ̀ m ɩ fãw a al ƴãw. Mɔ̃ mɩ̀, bɛ na mɩ́ tɩ kʋ́rɛ bɛ a, ɩ̃ mɩ́ tɩ saw na. 11Kʋra lɛ, ɩ̃ mɩ́ tɩ cɔlɛ nɩ a puoru-diru za pʋɔ dɔwrɛ bɛ viire nɩ, ɛ fɛrɛ bɛ kɛ́ bɛ zawrɩ a Yeezu saw-deb. A ɩ̃ su-yãyaar a bɛ ƴãw tɩ ɩ na ɩ̃ mɩ́ diw bɩɛrɩ bɛ tɩ sãá nɩ tẽ-yoru pʋɔ.» 12«A ŋa n'a bibir kãw, a bawr-maal-nɩ-bɛrɛ tɩ saw bɛr mɛ̃ sɔr bom za ƴãw, ɛ tõ m ɩ̃ cere a Damasɩ. 13Nãà a, ɩ̃ tɩ lo n a sɔr cere, gbãgbãw tɩ pɩɛlɛ na, wa bere ɩ̃ nyɛ̃ cãa na caalɛ zuo a mʋ̃tɔ̃w a, ʋ yi a salom zu wa caalɩ pili pàw mɛ̃, mãa nɩ a ɩ̃ sɔr-lãw-cen-taabɛ. 14Tɩ za tɩ lo na gã tẽw, ɛ ɩ̃ wõ kɔkɔr ʋ ƴɛrɛ nɩ mɛ̃ arameyɛ̃ yere: ‹Sol i, Sol i, bʋ̃ʋ n'ʋ so fʋ dɔwrɛ mɛ̃? Fʋ̃ʋ n'ʋ lɛ ŋmɛlɩ ɩrɛ a kpɩɛr fʋ tʋɔra, mɛ̃ dʋ̃w na lɩɛb ba gbɛr a dabɔl bɛ na kparɛ nɩ ʋ a ƴãw a.› 15Ɩ̃ tɩ sowr ʋ na: ‹Ãa nɛ b Sore e?› A Sore tɩ lɛb a yel: ‹Mãa n'ɩ a Yeezu, mãa n'ʋ fʋ dɔwrɛ. 16Ɛ cɛ ìr ar. Ɩ̃ wul ɩ ɩ̃ tʋɔra a fʋ zie k'ɩ̃ɩ ɩ fʋ lɩɛbɩ a ɩ̃ tõ-tõ-bie. Fʋ na dɩ n a ɩ̃ dãsɩɛ manɩ a lɛ fʋ na nyɛ̃ m a dɩ̃a a, ɛ hiere a yele al ɩ̃ na na wul fʋ nyɛ̃ a pùorí a. 17Ɩ̃ na piw fʋ na tɛr a Zifʋ bʋʋrɛ ƴãw nɩ a nɩ-bʋʋr-yoru bɛl zie ɩ̃ na tone fʋ a ƴãw. 18Ɩ̃ tone fʋ na kɛ́ fʋ tɩ yuo bɛ a mimie, kɛ́ fʋ tɩ tɛr bɛ a lige pʋɔ yi wa n a cãa pʋɔ, kɛ́ fʋ tɩ taw bɛ a Sɩtaana naalʋ pʋɔ yi wa n a Naaŋmɩn zie, bɛ wa tʋ̃ɔ páw a bɛ yel-bebe suur, ɛ lãw nɩ a nɩ-son páw gbã-dɩ-bom, bɛlɛ wa saw de a ɩ̃ yele a.› » 19«A na tɩ ɩ a a ŋa a, nãà Agɩrɩpa a, ɩ̃ bɛ zawrɩ na tu a nyɛb ŋa na yi a sa-zu wa ɩ̃ nyɛ̃ a ɩ. 20Ɩ̃ nɩ̃ɛ na tɩ ìr tĩ a Damasɩ tẽw be, nɩ a Zeruzalɛm nɩ Zude tẽw za pʋɔ, tɩ lʋ̃ɔ nɩ a nɩ-bʋʋr-yoru ten pʋɔ, hiere kɛ a fɛr a kɛ́ bɛ lɩɛbɩ a bɛ ɩb ɛ lɛb wa a Naaŋmɩn zie, wa vʋʋrɛ nyɔ-vʋʋrʋ na wul kɛ́ bɛ lɩɛbɩ a bɛ ɩb a. 21A a ŋa ƴãw n'a Zifʋ mɩnɛ tɩ wa nyɔw mɛ̃ a Ŋmɩn-yi-kpɛ̃ɛ pʋɔ bɔbr a ɩ̃ kʋ́b. 22Ɩ̃ bãwnɩ a na, Naaŋmɩn gu mɛ̃ nɩ a lɛn daar za wa tɩ tɔ a dɩ̃a, alɛ so ɩ̃ cãa dɩrɛ a dãsɩɛ a bibiir nɩ a nɩ-bɛrɛ zie. A Naaŋmɩn-ƴɛr-manbɛ nɩ a Mõyiir tɩ dãw na hieri yel a yele na waar na ta a, ɩ̃ bɛ yere bom za dɔwlɛ a bɛ ƴɛrʋ zu ɛ. 23Bɛ tɩ dãw na yel kɛ a Kɩrɩta na wõ n tuo ɛ lɛb de niwn yi a kũuni pʋɔ, k'ʋʋ na hier ɩ a faafʋ cãa kʋ̀ a tɩ bʋʋrɛ nɩ a nɩ-bʋʋr-yoru.» 24A ka n'a a Pol tɩ manɩ a ʋ yele wa ta, ɛ a Fɛsɩtɩsɩ ŋmãa de tanɩ yel: «Pol i, fʋ yarɛ na! Fʋ zànɩ nɩ a yele a tɩ ƴãw fʋ yãyaar!» 25Ɛ cɛ a Pol tɩ sɔw na: «Ɩ̃ bɛ yarɛ ɩ, Fɛsɩtɩsɩ ɩ! Ɩ̃ bãw nɩ yã ɛ ƴɛrɛ yel-mɩŋa ƴɛrʋ. 26A nãà ŋa zie ɩ̃ na ɓãa ƴãw ƴɛrɛ a, ʋ wõ n a yele a ŋa, ɛ ɩ̃ bãwnɩ a na been kãw za na bɛ sɔwlɩ a ʋ zie a, bʋ̃ʋ n'ʋ vɛ̃, gõgon kãw pʋɔ bɛ n'a a yele a ŋa ɩ ɛ. 27Nãà Agɩrɩpa a, mɛ̃ fʋ taa saw de a Naaŋmɩn-ƴɛr-manbɛ ƴɛrʋ? Bʋnʋ bɛ ka be ɩ, ɩ̃ bãwnɩ a na kɛ fʋ saw na de.» 28Lɛ n'a a Agɩrɩpa lɩɛb yel a Pol: «Fʋ tɩɛr kɛ fʋ ɩ ɩ̃ lɩɛbɩ Kɩrɩta-nɩr fɔ̃w lɛ a ŋa ʋ?» 29A Pol tɩ sɔw na: «Fɔ̃w lɛ n'a bɩɩ a cɛlɩ n'a a, a Naaŋmɩn, ʋ saw fʋ̃ʋ nɩ a bɛlɩ dem za na bɛrɛ wone a ɩ̃ ƴɛrʋ a dɩ̃a a, nyɩ wa ŋmɛ̃ taa nɩ mɛ̃, ɛ tɩ cɛ a bamɛ a ŋa!» 30A nãà tɩ ìr a, ʋlɛ nɩ a Ʋrɔm tẽw na-kpɛ̃ɛ lɩɛrɛ lãw nɩ a Berenisɩ nɩ a bɛ lãw-zɩ̃nbɛ. 31Bɛ tɩ ƴɛrɛ na yire nɩ yere: «A nɩr ŋa bɛ ɩ bom za na sɛwnɩ a kũu bɩɩ a bamɛ ɩ.» 32A Agɩrɩpa tɩ yel ɩ a Fɛsɩtɩsɩ zie: «A nɩr ŋa bɛ tɩ yel k'aa ʋ yele ta a na-kpɛ̃ɛ a, bɛ na tʋ̃ɔ na lɛb bɛr ʋ.»

will be added

X\